Život sa psom počinje mnogo pre prve šetnje i traje mnogo duže od vremena koje provodimo držeći povodac u ruci. Pas vrlo brzo postane deo našeg dnevnog ritma, razlog da izađemo napolje kada pada kiša, saputnik na putovanjima, društvo za nedeljno jutro i biće čije raspoloženje naučimo da prepoznajemo gotovo bez razmišljanja. Upravo zato odgovorno vlasništvo nije samo dobra hrana, puna posuda vode i nekoliko šetnji dnevno. Ono podrazumeva da poznajemo svog psa dovoljno dobro da primetimo kada nešto odstupa od njegovog uobičajenog ponašanja.

Dobra rutina čuva više od dobrog raspoloženja

Psi vole predvidljivost više nego što nam se ponekad čini. Redovni obroci, šetnje u približno isto vreme, dovoljno sna i svakodnevna fizička aktivnost stvaraju rutinu u kojoj se pas oseća sigurno. Koliko će aktivnosti biti potrebno zavisi od uzrasta, rase, zdravstvenog stanja i temperamenta, jer ono što predstavlja prijatnu šetnju za jednog psa za drugog može biti tek zagrevanje. Međutim, kretanje nije važno samo zbog telesne težine i kondicije. Njuškanje, istraživanje okoline, igra i susreti sa drugim psima predstavljaju važan deo mentalne stimulacije. Pas kome je omogućeno da bude pas – da njuška, istražuje, zastane i upozna svet oko sebe – iz šetnje se često vraća zadovoljniji nego pas koji je samo prešao veliki broj kilometara.

Pregled koji traje minut može mnogo da otkrije

Šetnja se ne završava u trenutku kada skinemo povodac. Naročito nakon boravka u travi, šumi ili prirodi, korisno je pregledati psa. Krpelji se mogu sakriti oko ušiju, vrata, pazuha, prepona i između prstiju, dok se travke, sitne grančice i druga strana tela mogu zadržati u dlaci i između jastučića. Istovremeno možemo pogledati da li postoje crvenilo, ranice, otok ili mesto koje pas uporno pokušava da liže. Takav pregled ne mora da traje duže od nekoliko minuta, ali nam omogućava da promenu primetimo dok je još mala. Ako pronađemo krpelja, potrebno ga je pravilno ukloniti i narednih dana pratiti stanje psa, a pojavu malaksalosti, temperature, gubitka apetita, promene boje mokraće ili drugog neuobičajenog ponašanja ne treba pripisivati samom mestu ujeda, već se treba obratiti veterinaru.

Koža često prva pokaže da nešto nije u redu

Svrab je jedan od simptoma koji vlasnici najlakše primete, ali iza njega može stajati veliki broj različitih uzroka. Pas može reagovati na prisustvo parazita, polen, travu, određene sastojke hrane ili druge faktore iz okruženja. Nekada će se češati, nekada grickati određeni deo tela, a vrlo često ćemo primetiti uporno lizanje šapa. Ako se tome pridruže crvenilo, promena mirisa kože, opadanje dlake ili ranice, potrebno je utvrditi uzrok problema, umesto da pokušavamo samo da zaustavimo češanje. Veterinarski pregled je posebno važan kada se tegobe ponavljaju ili postaju intenzivnije, jer ista promena na koži ne mora kod svakog psa imati isti uzrok.

Kada su u pitanju psi skloni alergijskim reakcijama i problemima sa kožom, dodatna nutritivna podrška može biti deo svakodnevne brige. Dr Vet Allergyvet + Dermavet paket kombinuje suplement namenjen podršci kod alergijskih problema, svraba i češanja sa Dermavetom, koji sadrži omega-3 masne kiseline, biotin, vitamine B kompleksa i cink i namenjen je podršci zdravlju kože i kvalitetu dlake. Suplementacija ne zamenjuje utvrđivanje uzroka niti propisanu terapiju, ali može imati svoje mesto u širem pristupu nezi psa čija koža zahteva dodatnu pažnju.

Naučite šta je normalno baš za vašeg psa

Ne postoji univerzalno pravilo koliko pas treba da jede, spava, trči ili se odmara. Mladi pas koji odjednom provede čitavo prepodne spavajući može privući našu pažnju, dok je za starijeg psa isti ritam sasvim uobičajen. Zato je jedan od najvažnijih zadataka vlasnika da upozna ono što je normalno upravo za njegovog ljubimca. Promena apetita, pojačana žeđ, odbijanje šetnje, neuobičajeno dahtanje, skrivanje, nemir, promena stolice ili iznenadna nezainteresovanost za omiljenu igračku mogu biti male promene koje zaslužuju pažnju. Ne moraju uvek značiti bolest, ali ako traju ili se pojavljuju zajedno sa drugim simptomima, ne treba čekati da problem postane očigledan.

Briga se ne meri samo onda kada nešto nije u redu

Najbolja briga o psu zapravo se odvija u danima kada je potpuno zdrav. Redovni veterinarski pregledi, vakcinacija prema preporuci veterinara, odgovarajuća zaštita od spoljašnjih i unutrašnjih parazita, kvalitetna ishrana, održavanje zdrave telesne mase, nega zuba, kože, dlake i noktiju čine osnovu dugoročnog zdravlja. Tome treba dodati ono što se ne nalazi ni na jednoj deklaraciji a to je vreme. Pas ne zna koliko smo imali sastanaka, koliko poruka nas čeka niti šta smo planirali za ostatak dana. On zna da je stiglo vreme za šetnju, da je lopta ispod kauča i da smo konačno seli dovoljno blizu da može da spusti glavu na naše koleno.

Možda je upravo u tome najjednostavniji vodič za život sa psom. Naučiti njegove navike, primetiti promene, reagovati kada je potrebno i ne zaboraviti da između svih pravila o pravilnoj nezi postoji jedno zbog kojeg smo ga verovatno i doveli kući – da zajedno živimo, a ne samo da zajedno stanujemo.